NAŠ INTERVJU: SLAVICA ĐUKIĆ DEJANOVIĆ, MINISTAR BEZ PORTFELJA, ZADUŽENA ZA DEMOGRAFIJU I SOCIJALNU POLITIKU:

Na očuvanju porodice treba da radi čitavo društvo

Porodica je danas suočena sa brojnim preprekama i izazovima. Iz tog razloga smatram da je neophodno da svi zajedno radimo na očuvanju porodice, kao nezamenjivog dela društva. Jedan od nacionalnih prioriteta je bolja demografska slika Srbije

i u tom smislu činimo velike napore

, ali i lokalne samouprave bi u tom pravcu mogle da daju veliki doprinos, kaže, u razgovoru za za Naše novine u okviru projekta

„Najvažniji posao je – da nas bude više“, ministarka Slavica Đukić Dejanović.

Ova godina je, kada je o državnoj politici reč, posvećena promociji roditeljstva i merama za povećanje nataliteta. Koliko je u 2018. u te svrhe izdvojeno sredstava i kakvim su programima ta sredstva namenjena?
Jedan od nacionalnih prioriteta je bolja demografska slika Srbije i u tom smislu činimo velike napore. Vlada Republike Srbije je u ovoj godini usvojila novu Strategiju podsticanja rađanja i uz izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom kreirala okvir za unapređenje populacione politike u zemlji. Budžet Kabineta je uvećan četiri puta u odnosu na prethodnu godinu i ove godine smo 61 jedinici lokalne samouprave putem Javnog poziva dodelili 500 miliona dinara. Najviše sredstava, oko 300 miliona dinara, opredeljeno je za adaptaciju i sanaciju objekata predškolskih ustanova i igrališta, čime ćemo omogućiti da se prošire kapaciteti, smanje liste čekanja i da preko 1.800 mališana dobije dodatno mesto u vrtićima širom naše zemlje. Sredstva su takođe namenjena i za: nabavku mehanizacije i opreme za započinjanje sopstvenog posla za mlade bračne parove; zapošljavanje žena u reproduktivnom dobu, posebno mladih majki sa poljoprivrednih gazdinstava; nabavku ultrazvučnih aparata za zdravstvene ustanove i vozila za potrebe njihovih patronažnih službi; izgradnju kuća i stanova za mlade bračne parove, kao i osnivanje odnosno osnaživanje savetovališta za trudnice, reproduktivno zdravlje, škole roditeljstva i savetovališta za mlade.
Znamo da često obilazite različita mesta u Srbiji, na osnovu Vašeg iskustava i dosadašnje prakse, koje se lokalne samouprave mogu izdvojiti kao primer i koje mere se u tim gradovima i opštinama sprovode kao podrška natalitetu?
Sa svojim saradnicima sam u svakodnevnom obilasku opština širom Srbije. Za nešto više od dve godine, koliko obavljam ovaj posao, gotovo da nema opštine u kojoj nismo bili i uspostavili uspešnu saradnju. Primera dobre prakse svakako ima i pronatalitetne mere se razlikuju od opštine do opštine. Tako u Golupcu svim nezaposlenim majkama koje dobiju 3. dete opština uplaćuje po 25.000 dinara mesečno 15 godina, grad Novi Sad porodicama sa više dece odobrava popuste na komunalne račune, Priboj, recimo, ima odmaralište na moru i svake godine deca letuju po beneficiranim cenama. Veliki broj opština izdvaja značajna sredstva za različite mere populacione politike, od izgradnje novih vrtića i novih igrališta, finansijske pomoći nezaposlenim i samohranim majkama, finansiranja četvrtog pokušaja vantelesne oplodnje, do dodele poklon paketa, bebi opreme i kolica, besplatnog prevoza za decu školskog uzrasta, subvencionisanja privatnih vrtića iz opštinskog budžeta i mnogih drugih mera.
Koliko ste upoznati sa situacijom u Smederevu, kada je reč o podršci natalitetu i koje bi, eventualno vaše preporuke lokalnoj samoupravi bile – na koji način mogu dodatno da podrže povećanje nataliteta?
U Smederevu se na 1000 ljudi rodi samo 8 beba, a umre 14 ljudi. Samo u prošloj godini broj stanovnika je smanjen za oko 1.000 ljudi, kao posledica negativnog prirodnog priraštaja. Iskreno se nadam da će ozdravljenje Železare u mnogome doprineti poboljšanju demografske slike i smanjenju migracija kako u Smederevu tako i čitavom Podunavskom okrugu. Ne sumnjam da će vredno rukovodstvo znati da iskoristi ovaj privredni potencijal.
Smatrate li da bi možda, efektnije bilo da postoji čitav set mera koje će biti iste u celoj zemlji, trenutno, mnogo toga zavisi od odluka gradova i opština, a one nisu uvek u skladu sa afirmacijom roditeljstva (treba li doneti odluku koliko minimalno mora da iznosi novčana pomoć koju gradovi isplaćuju trudnicama i porodiljama, obavezno umanjenje cene vrtića za drugo i svako naredno dete i slično…)
Na nivou čitave države donete su mere pronatalitetne politike, ali su naše sugestije da jedinice lokalnih samouprave zbog toga ne umanje, nego čak prošire davanja na njihovim teritorijama. Znate, lokalna samouprava je taj društveni činilac koji najbolje može da prepozna potrebe roditelja u njihovim sredinama i, u okvirima svojih ovlašćenja, da aktivira mehanizme kojima se te potrebe mogu da zadovolje na najbolji mogući način. Sa druge strane, ne možete ni gradove i opštine opteretiti jednakim nametima, jer nisu svi u istom položaju. Interesantno je koliko je Srbija mala, a koliko su kulturološke razlike velike. Npr. prosečna žena na Vračaru prvo dete rađa sa 32 godine, a žena na na jugu Srbije prvi put odlazi u porodilište sa 23 godine. Iz tog razloga pored pronatalitetnih mera koje postoje na nacionalnom nivou gradovi i opštine bi trebalo da razmisle kako na najbolji način da stimulišu mlade osobe da postanu roditelji, jer oni najbolje poznaju mentalitet svojih sugrađana.

Novi Zakon o podršci porodici najavljivan je kao mera podsticanja rađanja. Međutim, u realnom životu je već pokazao izvesne i to ozbljine nedostatke, među kojima se posebno izdvaja povećanje praga za isplatu porodiljskog na 18 meseci vezanog staža što je u Srbiji posebno teško ostvariti. I sami ste, takođe, u više navrata izjavili da ćete nastojati da dodatnim odlukama bude definisano koji je minimum koji porodilja može da prima tokom odsustva. Šta dalje?

Prošle nedelje formirali smo Radnu grupu za dnevno praćenje primene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom koja će na osnovu analize efekata primene Zakona i finansijskih mogućnosti države napraviti predlog mera koje će ići u korist porodicama radi podizanja standarda dece. U radu Radne grupe učestvuju predstavnici relevantnih institucija, a javnost će redovno biti informisana o našim aktivnostima. Moram da vam kažem i da finansijska davanja za populacionu politiku nikada nisu bila veća. Nikada ranije nije bio veći obuhvat žena, odnosno porodica, koje su dobile finansijsku podršku, posebno kada uzmemo u obzir dužinu perioda na koji se odnose pojedine odredbe Zakona. Sada roditelji za treće i četvrto dete u porodici dobijaju 12, odnosno 18 hiljada dinara mesečno 10 godina, za razliku od prethodnog zakonskog rešenja kada su znatno manja primanje dobijali na period od 2 godine. Takođe mora da se zna da postoji razlika između socijalne i populacione politike, koja ne pravi razliku u socijalnom statusu u porodici.
Ima kategorija koje su tim zakonom i na dobitku, možete li, našim čitaocima da objasnite koje su to mere iz Zakona o finansijskoj prodršci porodici koje su povoljnije po trudnice i porodilje u odnosu na ranije?
Apsolutno se slažem sa vama, jer je veliki broj žena, po prvi put stekao mogućnost ostvarivanja prava na naknade u periodu po rođenju deteta. Reč je o ženama koje samostalno obavljaju delatnost, vlasnice su poljoprivrednog gazdinstva, poljoprivredne osiguranice ili su radno angažovane po osnovu privremenih i povremenih poslova, ugovora o delu, autorskih ugovora ili su u trenutku rođenja deteta nezaposlene i nisu ostvarile pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti. Sve ove žene do sada nisu imale pravo na naknadu, a sada su u potpunosti izjednačene u pravima sa ženama koje su u stalnom radnom odnosu. Zakon predviđa i smanjenje potrebne dokumentacije i direktnu isplatu za ova prava na račun korisnika, a ne na račun poslodavca kako je ranije bio slučaj, jer su se korisnici suočavali sa čestim kašnjenjima prilikom isplata i bili uslovljeni voljom i trenutnim finansijskim stanjem poslodavca. Nemojte zaboraviti da su ovim Zakonom i znatno uvećana finansijska davanja po osnovu rođenja deteta. Tako se sada za prvorođeno dete umesto 38.000 isplaćuju 100 hiljada dinara jednokratno, a za drugo dete 2 godine po 10 hiljada dinara mesečno. Najveća i najznačajnija novina je da će ubuduće roditelji za treće i četvrto dete dobijati u narednih 10 godina po 12 odnosno 18 hiljada dinara mesečno. Ovo je svakako veliki korak napred i to na najbolji način oslikava našu spremnost u rešavanju demografskih problema zemlje.
U poslednje vreme se često govori o tome koliko su ozbiljne razmere demografskih problema u Srbiji, ali da li smo mi kao nacija uopšte zaista svesni koliko je situacija alarmantna? Jer, prognoze su, za naredna pola veka prilično upozoravajuće…
Demografi već dugo upozoravaju na problem pada nataliteta koji će se još više produbiti, ako se nešto odmah ne preduzme. Ova Vlada je prepoznala veličinu problema i odlučila da sa rešavanjem mora početi odmah. Rezultati prognoza ukazuju da će u periodu do 2041. godine stanovništvo i dalje demografski stariti. Neminovno će doći do smanjivanja učešća radno sposobnog stanovništva, od 15 do 64 godina, u ukupnoj populaciji, udeo starije populacije preko 65 godine će se povećati, kao i prosečna starost. Primera radi, danas je prosečna starost stanovništva Srbije 43 godine, a pre 50 godina bili smo za 10 godina mlađi, odnosno prosečan stanovnik bio je star 33 godine. Brojevi i prognoze predstavljaju alarm, ali moram da kažem da je odluka države da preduzme odlučne akcije kroz dobro organizovanu i osmišljenu populacionu politiku jedina realna osnova za očekivanje da plan visokog fertiliteta bude ostvarena. Merna jednica za uspeh u demografiji je decenija, tako da ovo zaista nije političko pitanje, ali jeste pitanje budućnosti. Zato je važno da postoji i volja svakoga od nas. Znate, ako mere populacione politike ne budu podržane od čitavog društva, one će ostati spisak lepih želja. Navešću vam primer Danske u kojoj je napravljen izvanredan korak – oni su promenili sadržaj najpopularnijih televizijskih serija tako što u svakoj seriji srećna porodica ima troje dece. Jedan od razloga popularnosti turskih serija je to što se u njima neguje kult porodice, međugeneracijske solidarnosti i sloge. Demografska budućnost Srbije je pitanje svih nas – bez obzira da li smo se odlučili da imamo porodicu ili ne. Možemo imati najbolje rezultate u sferi privrednog rasta i modernih tehnologija, ali ako ne budemo imali dece sve je to uzaludno.

Akcija „Prijatelj porodice“ ima za cilj da afirmiše uvećanje porodice zahvaljujući podršci privrednog sektora. Da li ste zadovoljni prvim rezultatima i kako uopšte, u zemlji u kojoj se roditeljstvo ili najava trudničkog kažnjavaju otkazima, motivisati privrednike i poslodavce da ne samo da porodiljama ne uskrate pravo na rad, već i da ih dodatno podrže?

Jedan o važnih faktora koji utiču na donošenje odluke o proširenju porodice je mogućnost usklađivanja rada i roditeljstva. Kreiranje prijatnog poslovnog okruženja i izgradnja poverenja između zaposlenih i poslodavaca ključno je za njihove međusobne odnose i deluje podjednako stimulativno za obe strane. Briga o porodicama zaposlenih stvara zadovoljne i produktivne radnike koji beleže najbolje rezultate u procesu rada, što ujedno donosi profit i bolji imidž za poslodavca. Priznanje ,,Prijatelj porodice” je i osmišljeno da stimuliše one poslodavce koji na prijateljski način prilaze roditeljima i pružaju im mogućnost da usklade rad i roditeljstvo. Jedna od ključnih stvari u boljem poslovanju svakog preduzeća jeste mogućnost da roditelji podjednako odgovorno ispunjavaju ulogu zaposlenog i ulogu roditelja. Poslodavci bi trebalo da budu najzadovoljniji kada zapošljavaju roditelje, jer su oni najbolji radnici koji imaju najveći stepen odgovornosti za rad. Priznanje ,,Prijatelj porodice” će se dodeljivati jednom godišnje, prema metodologiji koja predstavlja kombinaciju najrazvijenijih svetskih metodologija u ovoj oblasti prilagođeno, naravno, konkretnim ciljevima, poslovnom i zakonodavnom okviru naše zemlje. Prve dobitnike očekujemo do kraja ove godine.

Kao osoba koja nije samo političar već i lekar i ima dugogodišnje iskustvo u radu sa ljudima, kako biste Vi odgovorili na pitanje šta su, osim ekonomskih prilika, danas razlozi za krizu porodice i roditeljstva?

Istina je da je porodica danas sučena sa brojnim preprekama: siromaštvo, nasilje, otuđenost, brakovi bez dece, samohrane majke, očevi sa decom bez supruga… Neusklađenost obaveza na poslu i roditeljskih obaveza je jedan od tereta koji pada na porodicu, a zatim i psihološka cena roditeljstva koja je poprilično visoka. Teret je na majkama koje su sada obrazovane i imaju težnju ka profesionalnim ostvarenjima, a kad se vrate kući čeka ih sve ono što je tradicionalnu majku čekalo: da brine o obrazovanju deteta, o njegovom zdravlju, o bolesnom članu porodice, da pere, pegla i tako dalje. Jedinice lokalnih samouprava bi u tom pravcu mogle da daju veliki doprinos poput: organizovanja odvođenja dece u školu, podizanja kapaciteta obdaništa, ali i servisnih aktivnosti (servisa za pranje, peglanje…). Iz tog razloga smatram da je neophodno da svi zajedno radimo na očuvanju porodice, kao nezamenjivog dela društva, jer je porodica ostala oaza naše radosti, sreće, naše utočište i mesto odakle crpimo energiju za sve naše životne poduhvate.

 

Ostavi odgovor

E-mail adresa neće biti prikazana.