STATISTIKA JE KRAJNJE UZNEMIRUJUĆA:

U Smederevu se rađa dvostruko manje dece u odnosu na osamdesete

Sedamdesete i osamdesete se smatraju zlatnim dobom Smedereva, vremenom kada su se i industrija i grad širili, a brojni stanovnici drugih, manje razvijenih sredina došli su za boljom budućnošću baš ovde. Tih decenija, rađalo se u proseku između 1600 i 1800 beba. Od 1997. prirodni priraštaj je negativan i taj pad se, u sve većim razmerama samo nastavio u godinama koje slede. Po tom pitanju 2016. i 2017. bile su sa ubedljivo najdramatičnijim ishodom.
U poslednje vreme se često mogu čuti i više nego uznemirujuće prognoze po pitanju demografske slike Srbije. Bilo ih je i ranije, ali tek opomena da će, do 2041. ukoliko se sadašnji trend nastavi, broj stanovnika u Srbiji opasti na 5,5 miliona. To zapravo znači da će nas biti za čak 23% manje u odnosu na 2014.
Prema podacima UNICEF-a, od 2011. do 2016. godine broj dece u Srbiji je smanjen za gotovo 40.000. Svakoga dana imamo po 99 stanovnika manje, pa na godišnjem nivou izgubimo čitav jedan manji grad jer umre oko 100 000 ljudi, a rodi se svega 65 000 dece. To, ne samo da nije dovoljno za uvećanje stanovništva već kao nemoguća misija deluje i prosta reprodukcija (na dva roditelja – dvoje dece čime broj stanovnika ostaje isti). O tome koliko nedostižno izgleda proširena reprodukcija, koja bi jedno mogla da pruži neke efektnije rezultate, a kojoj su pak skloni neki drugi narodi, uključujući i one koji žive u Srbiji, (pokolenje dece brojnije od pokolenja roditelja) da i ne govorimo.

GodinaŽivorođeniUmrliPriraštaj
19711411779632
19711544923621
19731710769914
19741759822937
19751816849967
19761733822911
19771714847867
19781608965643
19791667938729

Prateći tabelu vitalnih događaja u Smederevu, prema podacima lokalne filijale Zavoda za statistiku, jasno se uočava da su sedamdesete i osamdesete bile period sa najvećim priraštajem. Rađalo se između 1600 i 1800 dece, umiralo je manje od 1000 ljudi, pa je tako 1975. prirodni priraštaj (više rođenih nego umrlih, bio čak 967). Najviše dece na svet je, u Smederevu došlo 1983. Danas, sa oko 900 novorođenih, tadašnjih 1837 deluje kao podatak iz neke druge sredine ili ko zna kog vremena. A to, za demografske okvire gledano, uopšte nije bilo tako davno, govorimo o dramatičnom padu nataliteta za svega 35 godina.

GodinaŽivorođeniUmrliPriraštaj
1980             1699     987            712
1981             1522     956            566
1982             1734     978            756
1983             1837   1093            744
1984             1794   1025            769
1985             1771   1036            735
1986             1682   1032            650
1987             1669   1034            635
1988             1620   1098            522
1989             1603   1091            512

Devedesete su, pokazuje se i na ovom primeru, početak pada. Nešto manji priraštaj zabeležen je krajem osamdesetih, ali u poslednjoj deceniji prošlog veka, ta promena postaje očiglednija. Godine 1996. prirodni priraštaj je bio 43, naredne 95 i ta 1997. je ujedno poslednja u Smederevu u kojoj je broj rođenih veći od broja umrlih. Sve naredne kolone dolazećih godina, ispunjene su minusima, a gubitak stanovništva se drastično uvećavao. Od 10 do 119 za samo jednu kalendarsku godinu.

GodinaŽivorođeniUmrliPriraštaj
1990             1536   1007            529
1991             1520   1168            352
1992             1412   1222            190
1993             1505   1157            348
1994             1495   1163            296
1995             1404   1196            208
1996             1303   1260              43
1997             1409   1314              95
1998             1330   1340             -10
1999             1279   1398          – 119

Na početku novog milenijuma, broj rođenih nastavlja da opada, od 1287 do 1069. Tada se povremeno i razlika u broju rođenih i umrlih penje do više od 500 ljudi (2008 i 2011), a situacija sa negativnim priraštajem kulminira 2015,2016. i 2017. kada je rođeno ukupno 2633, a umrlo 4334, što znači da je Smederevo od tog perioda manje za 1701 stanovnika. Da li je 2018. u kojoj je država problem nataliteta proglasila za prioritet donela neke promene na bolje i kakve su aktuelne prilike saznaćemo u nastavku projekta Naših novina „Najvažniji posao je – da nas bude više“.

DOBRE SU SVE MERE PODSTICAJA, SAMO DA NE BUDE KASNO…

Srbi su narod koji nestaje

Ovo je rečenica koju već 15 godina ponavljaju članovi Udruženja „Opstanak“. Na žalost, niko ih na vreme nije slušao, a takva su iskustva i odbora ovog društva u Smederevu koji je kako tako funkcionisao do pre dve godine, kada se, kako kaže tadašnja predsednica ispostavilo da više nema svrhe.

Godina Živorođeni  Umrli      Priraštaj
2000             1277   1482–          205
2001             1258   1402–          144
2002             1279   1424–          145
2003             1287   1400–          113
2004             1258   1467–          182
2005             1136   1519–          383
2006             1110   1473–          363
2007             1025   1450–          425
2008               947   1484–          537
2009             1069   1508–          439

Priča o natalitetu, bar u Smederevu, za one iole upućenije, uopšte nije nikakva novost. Naprotiv, zahvaljujući tada velikom angažovanju članova „Opstanka“, koji su s velikom mukom dolazili do podataka o natalitetu i odnosu rođenih i umrlih, kao i činjenici da su im i lokalni mediji pružili punu podršku, javnost je imala prilike da čuje šta do koje mere je situacija ozbiljna i šta će se dogoditi ukoliko se nešto ozbiljno ne promeni. „Opstanak“ je najpre formiran u Beogradu, na inicijativu profesora Marka Mladenovića koji je i autor knjiga „Bela kuga“ i „Srbija, sveća koja dogoreva“. Članovi su na konferencijama, tribinama, okruglim stolovima uvek skretali pažnju na najznačajnije nacionalno pitanje iznoseći podatke koji su nedvosmisleno upozoravali da zaista izumiremo. Govorili smo gde god i kad god smo mogli da je stanje više nego alarmantno. Posećivali smo sela u kojima se tih godina upisivalo po nekoliko prvaka, a ranije su tu bila dva ili čak tri odeljenja. Stanje smo ilustrovali podatkom da je Srba nekada bilo koliko i Engleza i Rumuna. Danas prvih ima više od 45 miliona, drugih oko 24 miliona, a koliko ima Srba? Pri tom ja ne verujem ni da su podaci koje sada imamo tačni, smatram da nas ima mnogo manje od tih deset miliona i da se taj podatak krije iz političkih razloga. Ne možete računati da one koji odlaze, njihova deca se rađaju u inostranstvu, tamo odrastaju, usvajaju tuđ jezik, mentalitet, kulturu, običaje, smatraju da im je tamo dom i to je normalno. Mi smo se borili na razne načine, predlagali brojne mere, ali te promene bi morale da zahvate celo društvo, mnogo zakona mora da se promeni kako bi se pružila podrška porodici. Ne samo u finansijskom smislu, već i po pitanju toga da roditelji više dece moraju imati drugačiji status. Predlagali smo obaveznu platu u visini republičkog proseka za ženu sa troje dece bez obzira na to da li radi ili ne, rešenje stambenog pitanja za porodice sa četvoro dece, nacionalnu penziju za majke koje imaju petoro, smanjenje poreza i nameta na sve što je potrebno za bebe i decu, obezbeđivali materijalnu pomoć za ugrožene porodice. Išli smo do te mere daleko da smo apelovali na žene da ne abortiraju, ukoliko postoji i najmanja mogućnost da odneguju dete, jer suprotno opštem mišljenju, „neželjena trudnoća“ se pre svega dešava u braku, tamo gde već imamo jedno ili dva deteta, a ne među maloletnicima ili mladim devojkama. Međutim, većih efekata nije bilo, izostala je podrška države koja je morala da reaguje. Niko od političara nije želeo da to uopšte ozbiljno shvati. Sećam se, pa i tadašnji gradonačelnik Smedereva nam se 2006. ili 2007. gotovo podsmevao. Niko nas nije shvatao ozbiljno. Gledali su nas kao da im nije jasno o čemu mi to pričamo, kakav natalitet, kakva deca, demografija… Krajnje rezignirana, poslala sam još jedan, inače poslednji dopis 2016. godine lokalnim i državnim vlastima. Naravno, niko mi ništa nije odgovorio. To je ujedno bio i kraj „Opstanka“ u Smederevu, posle više od decenije postojanja – priča nam Leposava Glavonić, profesor u penziji i nekadašnji predsednik smederevske podružnice „Opstanka“.
Kako dodaje, rečenica koju je ove godine izgovorio predsednik zemlje, a koja poručuje da nam je sve uzalud ako nestanemo, „Opstanak“ je izgovorio nebrojeno puta, ali je svakako dobro što se bar nešto pokrenulo u tom smeru. Dobre su sve mere koje imaju za cilj podršku porodici pod uslovom da su sveobuhvatne i iskrene. Želim da verujem da je država ovoga puta napokon shvatila značaj te teme. Ali, bojim se samo da nije isuviše kasno za to. Srbi izumiru. Za istoriju civilizacije to nije nikakva velika stvar niti novost, tu sudbinu je već doživelo više od 30 drugih naroda – napominje Leposava Glavonić.

GodinaŽivorođeniUmrliPriraštaj
2010               10561475–          419
2011                 9561491–          535
2012               10321396–          364
2013               10221326–          304
2014                 9541328–          374
2015                 8981438–          540
2016                 8681456–          588
2017                 8671440–          573

Ostavi odgovor

E-mail adresa neće biti prikazana.