ANKETA „NAŠIH NOVINA“

Kako do višečlanih porodica?

Šta je najveća prepreka za povećanje nataliteta, zašto se parovi odlučuju za manje dece, šta je potrebno za osnivanje višečlane porodice, koliki je ekonomski udeo u negativnoj demografskoj slici Srbije, a koliko smo se kao društvo promenili i samim tim i usvojili drugačije stavove o vaspitanju i podizanju potomstva? Na ova pitanja, razgovarali smo sa smederevskim novinarima, sportistima i radnicima iz sfere kulture. Stavovi su, očekivano različiti, ipak većina smatra da finansijska stabilnost kućnog budžeta jeste važan preduslov, ali i da još mnoge druge okolnosti utiču na odluku o proširenju porodice.

Goran Đorđević, direktor Međunarodnog festivala poezije Smederevska pesnička jesen i književnik:
„Najpotrebnije je više ljubavi. Nažalost, merila savremenog društva koja formiramo i na osnovu televizijskih programa bude u mladim ljudima želju za većim standardom, luksuzom i putovanjima, što naravno samo po sebi nije ništa loše, ali zbog toga i zbog čekanja nekog boljeg vremena, ne treba zakasniti sa rađanjem dece. Nije ništa strašno da mlađi brat od starijeg nasleđuje odelo ili cipele i da spavaju u istom krevetu. Ali da ih bude. Ono što mi želimo već u staračkoj dobi ne dopire tako lako do mlađih, jer oni sve više veruju u buku i rijaliti sjaj sredstava masovne komunikacije. Ali, neka ljubav sve pobeđuje i mislim da je to ključ“.


Miroslav Lazić, kustos istoričar:
„Mi kao porodica definitivno nećemo ići na proširenje, ostajemo na dva deteta. Razlog? Pa, u moru razloga koji idu u prilog ovakvoj odluci, za mene možda najvažniji je iz domena vremena i biologije. Ipak, u zrelim smo godinama, pa bi svaka trudnoća bila avantura. Zato, moje iskustvo, a verujem i mnogih drugih bračnih parova u Srbiji, govori da je neophodno podsticati mlade bračne parove da ranije kreću sa roditeljstvom. Međutim, da bi se to postiglo, neophodno je zapošljavati mlade ljude što hitnije i u što većem broju, omogućujući im da na vreme zasnuju porodicu, koje će imati mnogo više članova nego što je to slučaj danas“ –


Marko Cvetković, urednik naučno – obrazovnog programa Centra za kulturu:

Razloge za trenutno stanje treba tražiti u odsustvu minimuma društvene predvidljivosti u našem okruženju, koji je neophodan kako ne bismo bili u stalnom grču spram budućnosti, povodom radnog statusa i šansi da deci obezbedimo iole pristojne uslove za razvoj. Ti uslovi nisu samo ekonomske prirode, već su suštinski vezani i za mogućnost kvalitetnog provođenja vremena u interakciji sa decom. Društvo u kome strah i neizvesnost postaju konstanta, u kome je svakodnevnica u značajnoj meri obojena osećajem ugroženosti, u kome sve više umesto ličnog i profesionalnog dostojanstva promovišemo preživljavanje, ne može biti stimulativno za upuštanje u jedan tako ozbiljan poduhvat kao što je građenje i očuvanje porodice. Sa druge strane, možemo zapaziti krizu institucije braka, nespremnost ili smanjenu spremnost za izgradnju dubljih, trajnijih odnosa koji zahtevaju zrelije shvatanje ljubavi, strpljenje i požrtvovanost, uzajamno potpomaganje razvoja ličnosti i istinsko saputništvo u životnoj borbi. Sve to neminovno se odražava nepovoljno na pristup zasnivanju porodice, ili na njeno održavanje kada je zasnovana. Ekspanzija egoističnog stila života i poistovećivanja slobode sa nepostojanjem obaveza i odgovornosti koje sa sobom povlači porodica takođe mogu biti sagledani kao „krivci“ za upozoravajuću situaciju kada je reč o porodici i natalitetu –

Milan Ranković, urednik likovnog programa Centra za kulturu:
„Danas se sve manje mladi ljudi odlučuje za stupanje u brak i osnivanje porodice. Ja mislim da tu ima dosta faktora koji utiču na današnju situaciju, a to su nesigurna budućnost, nezrelost, odgovornost, materijalno stanje, olakšice za trudnice, strah i mnogi drugi. A mislim da rešenje za to jeste da se mnoge stvari menjaju u korenu, od strane nas samih kao i od strane same države jer je sve to međusobno povezano“.


Danijela Milošević, direktor Istorijskog arhiva Smederevo:

„Smatram da je za povećanje nataliteta potrebna apsolutna kulturološka i finansijska podrška materinstvu od strane države, i postavljanje materinstva u fokus društva uz obezbeđivanje potpune bezbednosti i materijalne sigurnosti građana“.

Biljana Jović, dopisnik RTS –a u Smederevu:
„Koren problema leži u nesigurnosti i nametnute nam fobije da planiramo život deteta od rođenja pa do osamostaljenja. Kako obući, obuti, školovati, platiti ekskurzije, aktivnosti i interesovanja, dakle, novac je glavna prepreka za porodice sa više dece. Ili bar tako biramo da mislimo, dovoljno je jedno dete kome ću kao roditelj pružiti sve. Međutim, ja imam brata i mislim da je to najveće bogatstvo koje imam od svojih roditelja i žao mi je što nas nema više. Tako da bi trebalo raditi na promeni svesti kod mladih ljudi koji planiraju porodice, da ne rađaju decu da bi ih za nekoliko godina poslali u svet da traže bolju budućnost, već da sa braćom i sestrama stvaraju bolju realnost u ovoj zemlji“.

Jelena Vasiljević, novinar Smederevskih novina, dopisnik Informera i reporter TV Prve i O2:

Iako bi mnogi rekli da je glavni, opredeljujući faktor u odlučivanju o potomstvu materijalna situacija, ne mislim da je tako. Ne kažem da su finansije nevažne, naravno da siguran posao i viša zarada umnogome olakšavaju majčinstvo, u smislu manjeg stresa i brige za egzistenciju, ali neretko se ispostavi da kroz, možda i veće probleme i izazove u odgajanju dece, prolaze porodice koje su bolje situirane i čijoj deci u tom smislu nije ništa manjkalo. Na moju odluku o majčinstvu nikada ne bi uticala nikakva finansijska naknada, ma kolika ona bila. Od toga, za mene su mnogo važniji uslovi u kojima se žene, buduće majke, leče i obitavaju tokom trudnoće i posle porođaja, dakle, stanje u bolnicama i porodilištima, uslovi za boravak dece u vrtićima, školama… Pre svega da se društvo uredi tako da roditelj ne strahuje za svoje dete kad je van kuće, odnosno da se stvari postave na svoje mesto i roditelji budu sigurni da njihovo dete neće trpeti posledice bilo koje vrste zbog nekih „rupa u zakonu“ i neodgovornosti nadležnih za ma koju situaciju u kojoj se svako od nas može naći. Mislim da sistemska jednoobrazna rešenja koja podrazumevaju samo finansijski aspekt, ne mogu dovesti do značajnijeg povećanja nataliteta. Od para, mnogo je važnije da decu negujemo u normalnom i zdravom društvu“.


Saša Šparović, novinar „Naših novina“
„Kako rešiti problem nataliteta? Teško. Mišljenja po tom pitanju su različita. U prvi plan se ističu finanisije, posao, stambeno pitanje… Definitivno sve to utiče na natalitet. Da li država radi koliko može? Verovatno da može više da učini i uveren sa da je to jedan od prioriteta, ne sam ove vlade. Kako to izgleda u praksi najbolje znaju roditelji. Ima tu i druga strana medalje. To je, naravno, moje mišljenje. Većina mojih ispisnika seća se priča kako su preci imali pet, šest i više deteta, kada sigurno nije bilo lakše odnegovati ih i odškolovati. Sada su neka druga vremena. Sve je više bračnih parova koji se odlučuju za jedno ili najviše dva deteta. Nekima je izgovor novac i sve što proizilazi iz novca, a neki jednostavno ne žele obaveze. Prošla su vremena kada je žena sedela u kući pored šporeta, kuvala i podizala decu. Sada su na prvom mestu posao, karijera, lagodan život, pa tamo na nekom petom, šestom mestu podizanje naslednika. To naravno ne znači da su žene krive, ali definitivno uz materijalnu sigurnost, koje nema previše, mnogi žele prvo da malo prožive, ako je moguće, pa da tek onda krenu u proširivanje porodice. Definitivno kompleksno pitanje koje neće da se reši jednokratnim finansijskim injekcijama i ostalim merama koje primenjuje država. Nešto je i do nas samih“.


Nenad Martić, predsednik RK Smederevo:
„Možda se mladi ljudi na neki način boje da se odluče na taj korak, odnosno dobijanje novog člana porodice. Uglavnom je izgovor finansijska situacija, stambeni prostor i slično. Mišljenja sam da deca daju snagu i odlučnost za napredovanjem i boljim životom. Slažem se da nije lako, ali ukoliko želite lepši život, harmoničniji… Da, odlučite se na rađanje i ulogu roditelja!“


Dušan Kalinić, predsednik OK Smederevo Carina:
„Dosta ljudi koje ja poznajem za taj problem krive lošu finansijsku situaciju u državi što po meni i jeste deo tog problema, ali ne u potpunosti. Ako svako čeka idealnu situaciju kako bi osnovao porodicu, finansije pre svega, to može da potraje ili čak nikada da se ne dogodi. Neki se možda i plaše da sebi nametnu obavezu ali i to je samo jedna od teorija. To je tema o kojoj možemo pričati danima. Moja supruga je posle porođaja dobila otkaz i taj poslodavac ni u jednom trenutku nije ispaštao za to. Neki poslodavci čak i ne zapošljavaju žene koje nisu rađale. Sve su to neke javne tajne i dok svako od nas gura takav problem ispod tepiha takve stvari će se dešavati što svakako utiče na odluku jedne žene da rodi. Državne institucije moraju dobro da se pozabave tom temom i da nađu način kako da motivišu i zaštite buduće majke“.

Autor: Anika Živanović

Ostavi odgovor

E-mail adresa neće biti prikazana.